Pozdravi iz božanske zemlje

Viviana, thank you for this photo!

Hej, šefe! Sećaš li se ovoga? Good times :)
Za ostale: studentska razmena, nadomak Ljubljane prezentacija KaVo proizvoda. Nešto kasnije, ovo rakijanje ispred hotela u 4pm uz "milozvučne" tonove domaćih narodnjaka, zaokružilo je prvi deo dana. Nazdravljalo se od jutarnjih sati, kako smo kročile iz voza. Slovencima je samo trebao razlog. Pod tušem je R-OH ispario, taman dovoljno da se pripremimo za drugu rundu. Brucovanje!

Ja kvarcovala pile, šta ima kod tebe?

       Aloha, Wailuku! Trick-or-treating? Dok željno iščekujem fotke i zvanični izveštaj sa tvog prvog Halloweena, Cartmane, ja reko' da ispečem pile.

Ok, lažem. Nije moja inicijativa, no mi bilo zapoveđeno: "Treba samo koricu da dobije!". Čuj, samo!

Maui, Hawaii

          Majka nikako da usvoji da sam savladala osnove baratanja rernom, što nikako ne znači da sam postala "jedno" sa kuhinjom. Da mi nije gosta željnog kafe da me podseti, vraga bih se setila da je tamo neka ringla usijana i da je skoro sva voda isparila. Znaš već, bila si gost ;)

Preventivni tekst

Sam naslov vam kaže. Nadam se da ću ovim tekstom prevenirati gluposti u preostalom delu dana, jer ponovo napuštam svoja četiri zida za nekih pola sata. Prethodnih par sati nisu bili ni po čemu posebno dramatični, izuzev jednog susreta.

Naletela sam na klasičnu prevarantkinju. Kako njima ne piše na čelu ko su i šta su, razotkrila sam je nakon njenog uvodnog: "Koliko ima sati?" i onog: "A da ti kažem, imaćeš 9 godina nesreće ako ne uradiš šta ti kažem...". E tu sam pukla. Skoro, pa doslovce.

"Growing old is mandatory, growing up is optional!"

Matori <3

Pre dve godine, na današnji dan, jedna Patofna je ubijala nervozu pred ispit na Facebook-u (don't we all?). Setila se da potraži jednog veseljka kojeg je poznavala još od osnovne škole. Onaj ukršten zagrižaj i vesele plave oke ispod gustih obrva nikad nije zaboravila. Samo, imala je jedan problem. Nije mogla da mu se seti imena. Samo nadimka. Panta. Niš' više.

Lud zbunjenog i svi mene!

     Kad me krene, onda me baš krene. Kako su se završili praznici i počele ponovo obaveze, nisam stala (a bogami ni ustala u 6.20AM kao inače). Čitaj tri nedelje! A da bude još gore, ne znam ni kad su pre proleteli ti dani i gde sam ja tačno bila tada. Trči po potpis, trči na kolokvijum. Juri pacijente. Juri prevoz. I onda kad se posadim na stolicu kao jedan nam dragi docent, normalno - zaspim! 

     Ne trpim više spor tempo. Jes' da sagorim usput, al' ne mari. Što reče jedna prijateljica, odmoriću se kad umrem. Nego, ovih dana ne jebem živu silu, jebe ona mene!